Priloženi tekstovi se dostavljaju izvorno.

Prof. dr Srbislav Knežević

Plan rada i aktivnosti za naredni četvorogodišnji period Hirurške sekcije SLD kandidata za predsednika Dr Srbislava Kneževića, redovnog profesora Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Plan rada hirurške sekcije:

• Kontinuitet i redovnost hirurških sastanaka, do 8 sastanaka godišnje.
• Kao novinu uvesti funkciju "Gost presedavajući" koji će pored samog presedavanja i osmišljavati i odabrati radove koji će biti prezentovani.
• Obnoviti praksu gostiju predavača iz inostranstva (počasni članovi).
• Do dva tematska sastanka ili “ workshopa”-a u redovnim terminima sastanaka.
• Zbog edukacije mladih hirurga i specijalizanata ali i obnove znanja uvesti bazična hirurška predavanja (npr.: hirurška tehnika, akutni hirurški problem, terapija bola, video sesija i sl.).
• Poseban akcenat na angažovanje specijalizanata i mladih specijalista u prikazivanju i pripremi izlaganja 1-2 predavanja po sastanku.
• Razvijanje saradnje sa Asocijacijom hirurga Republike Srpske kao i udruženjima hirurga iz regiona.
• Rehabilitacija časopisa Acta Chirugica Yugoslavica ili osnivanje novog časopisa Hirurške sekcije SLD.
• Obavezna priprema prezentacija u formi apstrakta po propozicijama časopisa Srpski arhiv, Acta Chirurgica Yugoslavica ili novog časopisa Hirurške sekcije SLD.
• Redizajniranje Internet stranice Hirurške sekcije SLD uz uvođenje prenosa sastanaka preko Youtube-a, pravljenje mailing liste uz redovno obaveštavanje o narednim i proteklim sastancima kao i povezivanje sa društvenim mrežama.
• Uvesti u praksu sastanaka: predavanja o istoriji hirurgije, biografiji značajnih domaćih i stranih hirurga itd.
• Revizija broja članova predsedništva u odnosu na veličinu i značaj ustanova koje predstavljaju.
• Uvođenje godišnjih nagrada za najbolja izlaganja mladih hirurga i specijalizanata.
• Promena strukture sastanka, moraju biti dinamičniji sa 6 do 7 prezentacija 10min + 5 min diskusija ( uvod 10 min, prezentacije 70 – 80 min, diskusija 30 – 40 min, UKUPNO 120 – 130 min)
• Konstrukcija sastanka opšte hirurškog sastanka:
• Prezentaciju kliničkog iskustva određene oblasti – prezenter specijalizant ili mladi specijalista iz hirurške ustanove domaćina sastanka.
• Prezentacija po izboru – prezenteri specijalizanti ili mladi specijalisti iz drugih ustanova.
• Video prezentacija – rariteti, hiruška tehnika, laparoskopska hirurgija...
• Gost predavač iz inostranstva ili predavač po izboru "gostujućeg predsedavajućeg".
• Izabrana tema iz ustanove iz regionalne ustanove.
• Izabrana tema iz Kliničkih centara i VMA.
• Prezentacija iz istoriije hirurgije ili biografija poznatih svetskih i naših hirurga – Prezenter Nastavnik fakulteta, Prim, najstariji član kolektiva ili načelnik.
• Konstrukcija tematskog sastanka: (primer: tema Ulkusna bolest kao hirurški problem) 10 min uvod, 5x 15 min prezentacije + 45 min
• Ukupno 130 min
• Etiopatogeneza, dijagnostika i konzervativni tretman – prezenter renomirani gastroenterolog
• Krvarenje kao komplikacije ulkusne bolesti, opcije lečenja – prezenteri gastroenterolog i hirurg
• Perforativni ulkus – hiruška rešenja, nekad i sad – prezenter renomirani hirurg Nastavnik fakulteta, Prim ili gost iz inostranstva
• Theodor Billroth 1829 – 1894 – prezenter renomirani hirurg Nastavnik fakulteta , Prim ili gost iz inostranstva
• Savremeni hiruški pristup lečenju perforativnog ulkusa (sa ili bez video prezentacije) – prezenter renomirani hirurg Nastavnik fakulteta, Prim ili gost iz inostranstva
• Okrugli sto sa prikazom interesantnih slučajeva: predsedava "Gost predsedavajući", panelisti: prezenteri

Predlog za članove predsedništva:

• Predsednik: Prof. Dr Srbislav Knežević, I hirurška klinika KCS
• Potpredsednik: Prof. Dr Miroslav Stojanović, KC Niš
• Generalni sekretar: Doc. Dr Miljan Ćeranić, I hirurška klinika KCS
• Sekretar: Ass. Dr Ognjan Skrobić, I hirurška klinika KCS
• Sekretar: Doc Ljiljana Jeremić Savić, KC Niš
• Blagajnik: Ass. Dr Nikola Grubor

U Beogradu, 22.04.2019. godine

Prof. dr Srbislav Knežević

Prof. dr Željko Laušević

Plan četvorogodišnjeg predsedničkog mandata hirurške sekcije SLD Prof Željka Lauševića.

Poštovane koleginice i kolege,

Hirurška sekcija SLD je kroz sve ove godine ostala organizacija na čije sastanke odlazimo sa zadovoljstvom, zbog dragocene razmene iskustava i druženja, deljenja teškog tereta svakodnevnog rada ali i radosti zbog velikih napora i osvajanja novih veština u svim sredinama, od najmanjih centara do najvećih.

Verujem da možemo da se složimo oko toga da sekcija ne treba da se koristi kao servis bilo kog Kliničkog Centra ili pojedinih klinika. Svrha sekcije može biti u potpunosti ispunjena samo ako je svi mi podjednako koristimo kao mesto za stvaranje novih i maksimalno korišćenje svih raspoloživih mogućnosti. Smatram da možemo proširiti prostor, u okviru sekcije, koji dobijaju manji centri i bolnice srazmerno obimu i težini posla koji obavljaju, uz što šire uključivanje hirurga koji su zainteresovani i spremni da daju svoj doprinos radu sekcije. Sastav rukovodstva sekcije bi bio prilagođen tom principu.

Posebnu pažnju treba posvetiti promovisanju

rešavanja najčešćih problema u svakodnevnoj praksi. Pre svega mislim na urgentna hirurška stanja (traumu, intraabdominalne infekcije,itd.), na koja otpada prema evropskoj statistici 60% operativnih zahvata. Uspešnost njihovog rešavanja najbolje opisuje kvalitet zdravstvene, odnosno hirurške službe neke zemlje.

Takođe, treba popularisati vodiče dobre kliničke prakse kao i principe Fast-track hirurgije, čija je primena jednostavna i moguća u svim sredinama a donosi velike uštede samo promenom tradicionalnih shvatanja.

Za pojedine vrste hirurgije, centralizacija nije loše rešenje, ali nikako ne treba obeshrabrivati manje sredine da povećavaju dijapazon operacija i osvajaju nove veštine. U proteklim godinama regionalni centri su dostigli zavidan nivo laparoskopske hirurgije i ovi rezultati treba da postanu vidljiviji i bolje promovisani u našoj sredini. Takodje, više paznje treba posvetiti i kolegama iz privatnog sektora.

Jedna od važnijih stvari, po mom mišljenju, bi bilo i reaktiviranje nacionalnog hirurškog časopisa, čiji se nedostatak itekako oseća.

Smatram da bi bilo neophodno da na našim sastancima upoznamo članstvo sa našim obavezama i pravima, preko predstavnika države (ministarstva) i lekarske komore. Takođe, kao što je svuda praksa, morali bi da imamo značajnu ulogu u rešavanju aktuelnih problema iz hirurške prakse kao i procesu hiruške edukacije, zajedno sa predstavnicima države, tj. Ministarstva zdravlja.

Već je ustaljena praksa koju treba nastaviti da na našim sastancima gostuju i renomirani predavači iz inostranstva, što treba činiti sa merom, jer ipak je daleko najvažnije ono što mi radimo ili možemo da radimo u našim sredinama. Regionalna saradnja postoji, pre svega kroz sastanke sa Rumunskim hirurzima i hirurzima iz istočnog dela Republike Srpske. Međutim postoji veliki slobodan prostor za saradnju i sa drugim zemljama, pre svega sa bivšim Jugoslovenskim republikama, kroz povremene sastanke koji ne bi poremetili naš ustaljeni raspored, za šta i sa druge strane postoji veliko interesovanje, što mi je poznato iz ličnih kontakata.

Krajnje je vreme da se obnovi praksa nacionalnih hirurških kongresa, što bi zahtevalo veliko angažovanje rukovodstva sekcije ali i članstva, kao i krovne organizacije, SLD.

Posebnu pažnju u narednom periodu treba usmeriti na članstvo naših hirurga u međunarodnim stručnim organizacijama gde hirurška sekcija mora imati svoju ulogu, što do sada nije bio slučaj.

Sekcija treba da uloži napore da proba da obezbedi i finansijsku pomoć i pruži mogućnost manjim centrima u organizaciji stručnih sastanaka.

Na kraju ali nikako najmanje vazno, i pored teškog posla moramo naći način da budemo više prepoznatljivi u društvu, izboriti se za bolje mesto koje naša profesija zaslužuje.

Rad hirurške sekcije treba da bude dobro osmišljen, bolje koordinisan, maksimalno kolegijalan i u potpunosti transparentan, da bismo ostvarili ciljeve navedene u ovom dopisu. Takvih vrednosti sam se i do sada držao u dugogodišnjoj karijeri, koju sam proveo na prvoj liniji fronta, na Klinici za urgentnu hirugiju, Kliničkog Centra Srbije, koji je pomogao mnogim pacijentima ali i kolegama koji su započeli njihovo lečenje u drugim ustanovama. U obavljanju ove odgovorne duznosti, kao i u svakodnevnom radu i nadalje želim da pružim svoj maksimalni doprinos i lični pečat.

S poštovanjem,

Prof. dr Željko Laušević, hirurg

Kliika za Urgentnu hirurgiju Kliničkog Centra Srbije

Prof. dr Zoran Milošević

Plan rada u mandatu Predsednika HS SLD, Zorana Miloševića

• Zadržavanje svih postojećih dosadašnjih aktivnosti HS uz dalje pozicioniranje HS SLD kao krovne strukovne organizacije , čiji je osnovni cilj kontinuirana hirurška edukacija hirurga Srbije , a u cilju daljneg podizanja nivoa hirurške i zdravstvene zaštite gradjanja Srbije.
• Rad na unapređenju komunakacije i stručnih odnosa sa ustanovama sekundarne i tercijerne zdravstvene zašite RS , a pod pokroviteljstvom HS SLD.
• Unapređenje odnosa sa Republičkim Ministarstvom Zdravlja, uz aktvinije učestvovanje eminentnih hirurga članova HS SLD u sprovođenju redovnih i vanrednih stručnih nadzora , a u cilju poboljšanja nivoa zdravstvene zaštite građana Republike Srbije.
• Uspostavljanje bližih veza sa Lekarskom komorom radi poboljšanja zaštite i ostvarivanja prava članova HS SLD.
• Formiranje uskoprofilisanih stručnih tela (Uper GI, HPB, lower GI) u okviru HS SLD, koja bi se bavila edukacijom mladih hirurga ,a vezano za stručne i kadrovske potrebe sekundarnih i tercijernih zdrvastvenih ustanova u okviru programa razvoja zdravstvene zaštite građana Republike Srbije.
• Rad na boljoj koordinaciji sa postojećim uskoprofilisanim hirurškim udruženjima /asocijacijama , a u cilju formiranja zajedničkog hirurškog fronta neophodnog za pozicioniranje hirurškog esnafa Srbije u okviru međunarodnih strukovnih asocijacija.
• Nastavljanje postojeće prakse dovođenja renomiranih stranih predavača iz svih hirurških oblasti u cilju povećanja stručnog nivoa sastanaka HS i podizanja akreditacionog kapaciteta sastanaka HS SLD kod Zdravstvenog saveta RS.
• Organizacija WORK SHOP-opa, internacionalnih kongresa, simpozijuma…na godišnjem nivou, uz saradnju sa domaćim i međunarodnim zdravstenim ustanovama , stručnim asocijacijama, a pod pokroviteljstvom HS SLD.
• Jačanje stručne saradnje sa hirurškim udruženjem hirurga Republike Srpske , pri čemu HS SLD mora biti vodeći ujediniteljski i edukativni faktor.
• Inteziviranje stručne saradnje HS SLD sa regionalnim hirurškim udruženjima ( Rumunija, Mađarska, Bugarska, Slovenija, BiH, Crna Gora, Makedonija...) koji izražavaju respekt prema HS SLD i pokazuju želju za daljim razvojem saradnje.
• Sprovođenje aktivnosti na organizovanju velikog regionalnog kongresa (Ex Yu, Balkanska regija ), pri čemui bi HS SLD bila glavni idejni nosilac i organizator kongresa.

Prof. dr Zoran Milošević

Prim. Dr sci. med. Ilijas Činara

Plan rada hirurške sekcije SLD, Prim. dr Ilijasa Činare u toku predsedničkog mandata.

• Obezbeđenje kontinuiteta rada Hirurške sekcije SLD:
• nastaviti sa održavanje redovnih sastanaka hirurške sekcije (osam godišnje)
• održati saradnju sa hirurzima Republike Srpske (tradicionalni sastanak U Foči,Jun mesec, učešće na skupu u Banja Luci)
• održati saradanju sa hirurzima Rumunije (Novembar)
• Rad na unapređenju statusa hirurga u Republici Srbiji:
• Hirurška sekcija kao najviša struktura koja ima vodeću ulogu u Kontinuiranoj medicinskoj edukaciji hirurga Srbije u cilju unapređenja nivoa lečenja bolesnika u Republici Srbiji.
• Unapređenje saradnje sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije (zajednički projekti, organizacija zajedničkih sastanaka slično skupu od Juna 2018. Zlatibor, na temu "Racionalne primene antibiotika")
• Uspostavljanje saradnje sa Lekarskom Komorom Srbije, rad na zajedničkim projektima, organizacija sastanaka...
• Saradnja sa nacionalnim hirurškim udruženjima užeg specijalističkog profila (Zajednički projekti, organizacija sastanaka, pisanje vodiča dobre prakse...)
• Uspostavljanje saradanje sa Inostranim udruženjima (npr. Internacionalni Kraljevski Koledž), u smislu zajedničkih sastanaka, publikacija radova u stranim časopisima, usavršavanja hirurga u inostranstvu, stipendije...
• Pokroviteljstvo Hirurške sekcije SLD u održavanju Internacionalnih Simpozijuma, Kongresa i skupova i radionica na godišnjem nivou (Novi Sad – Internacionalni hirurški Kongres, Pančevo – Koloproktološka Radionica, Prva Hirurška Klinika: Koloproktološki međunarodni Kongres...)
• Omasovljenje stručnih sastanaka Hirurške sekcije SLD:
• ravnomerna raspodela mesta održavanja sastanaka
• ohrabriti one koji dugo nisu bili organizatori skupa
• Dostupnost Hirurške sekcije SLD:
• podjednaka dostupnost svim hirurzima i u svim segmentima rada, nezavisno od renomea kuće iz koje potiču (izlaganja na stručnim sastancima, organizacija sastanaka, planiranje...)
• Formiranje Naučnog odbora:
• prevashodni zadatak je da se odaberu najkvliteniji radovi za prezentaciju na sastancima bez obzira na uzrast hirurga i kuću iz koje dolazi! Oformio bi se fond radova iz koga bi odbor vršio selekciju najboljih. Zadržalo bi se pravo domaćina skupa da participira u izlaganjima sa barem dva rada! Jedan rad se ne bi mogao prezentirati vise puta na sastancima Hirurške sekcije. Izlagač preuzima obavezu da ako je sprečen obezbedi predavača iz redova koautora. U odbor bi ušli najveći hirurški autoriteti, U aktivnost odbora bi se svrstalo i dovođenje svetskih imena na scenu Hirurške sekcije! Na ovaj način podstakao bi se kvalitet sastanaka!
• Pokretanje naučnog časopisa pod okriljem Hirurške sekcije SLD:
• oformio bi se uređivački odbor časopisa, koji bi okupio hirurge sa bogatim iskustvim u uređivanju časopisa i objavljivanju radova
• objavljivali bi se sažeci radova koji su prezentiarni na skupovima Hirurške sekcije
• najkvalitetniji radovi po mišljenju Naučnog Odbora bi se štampali u celini
• Pozicioniranje Hirurške sekcije SLD na međunarodnoj sceni:
• organizovanje skupa koji bi okupio hirurge balkanske regije (bivše republike Jugoslavije susedne balkanske zemlje...)
• Pokretanje inicijative od strane Hirurške sekije za formiranje Udruženja Hirurga Srbije:
• oformilo bi se rukovodstvo udruženja
• doneo bi se statut udruženja
• organizovali bi se Kongresi na godišnjem nivou

Prim. Dr sci. med. Ilijas Činara, opšti i vaskularni hirurg,

Klinika za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KCS